УВОД

Ништа у животу не може се поредити са тренутком доласка бебе на свет и са тренутком када постанете родитељи. У области медицине, мало који напредак је имао толики утицај као разне методе асистиране репродукције.

Захваљујући савременим достигнућима, паровима широм света пружена је нада и могућност да остваре свој сан о родитељству, чак и када се суочавају са изазовима неплодности. Једна од најпознатијих и најуспешнијих метода на том путу јесте вантелесна оплодња, коју ћемо објаснити детаљно у тексу који следи. Поред тога, овде можете наћи све неопходне информације о узроцима неплодности, различитим методама асистиране репродукције, фазама поступка ВТО, као и факторима који утичу на њену успешност. Детаљно ћемо објаснити предности и изазове ове методе, могуће компликације, али и финансијске аспекте лечења, како у Србији, тако и у иностранству. Без обзира на то где се налазите у свом путу ка родитељству, овај водич ће вам помоћи да стекнете јаснију слику о томе шта можете очекивати и како да направите најбоље изборе за себе.

ШТА ЈЕ ВАНТЕЛЕСНА ОПЛОДЊА?

Вантелесна оплодња (ВТО), позната и као in vitro fertilization (IVF), је једна од најпознатијих метода лечења неплодности. Представља процес у којем се јајна ћелија и сперматозоиди спајају изван људског тела, у лабораторијским условима, са циљем постизања трудноће. Ова метода пружа шансу за родитељство паровима који се сусрећу са различитим узроцима неплодности, попут поремећаја овулације, оштећења јајовода, ендометриозе или мушког стерилитета.

Осим што се ВТО користи за лечење проблема са зачећем, користи се и за реализацију гестацијског сурогат материнства. У комбинацији са предимплантационом генетичком дијагностиком, омогућава избегавање наследних генетских обољења. У случајевима када се оплођена јајна ћелија пребаци у материцу сурогат мајке која нема генетску везу са ембрионом, дете које се роди такође неће бити генетски повезано са сурогатом. Неке земље су ограничиле или забраниле примену методе ВТО, што је довело до појаве фертилитетског туризма. Поред тога, високи трошкови и старосна граница често представљају препреку за приступ овом виду лечења и успешно ношење трудноће.

ПРВА ВАНТЕЛЕСНА ОПЛОДЊА

Од 1978. године, када је рођена Луиз Браун, прва беба зачета путем вантелесне оплодње, ова метода је омогућила рођење преко 3,5 милиона деце широм света. Овај поступак је урађен у природном циклусу, без хормонске стимулације и обављен је у лабораторији болнице Dr Kershaw’s Cottage у Ројтону, Олдам, Енглеска. Едвардс, један од научника који је развио ову технологију, добио је Нобелову награду за физиологију и медицину 2010. године.

УЗРОЦИ НЕПЛОДНОСТИ

КОЈЕ ВРСТЕ НЕПЛОДНОСТИ ПОСТОЈЕ?

Постоје две основне врсте стерилитета:

• Примарни стерилитет односи се на ситуацију у којој пар, упркос редовним и незаштићеним полним односима, никада није успео да постигне трудноћу.
• Секундарни стерилитет јавља се код парова који су раније имали једну или више трудноћа, али сада, упркос покушајима, не могу да зачну нову.

Најчешћи узроци неплодности код жена

• Проблеми са овулацијом: Овулација је процес ослобађања јајне ћелије из јајника, а њени поремећаји су један од најчешћих узрока неплодности. Синдром полицистичних јајника (PCOS) представља хормонски поремећај који узрокује неправилну или одсутну овулацију. Осим PCOS-а, хормонски дисбаланси, попут смањене производње хормона који стимулишу овулацију (FSH и LH), могу ометати овај процес.
• Проблеми са јајоводима: Запушеност или оштећење јајовода код жене спречавају јајну ћелију да се споји са сперматозоидом, што онемогућава природну оплодњу. Узроци могу бити инфекције, као што су запаљење јајовода, као и последице претходних хируршких интервенција и спајања ткива.
• Ендометриоза: Ендометриоза је стање у ком се ткиво слично слузници материце (ендометријум) развија ван материце, најчешће на јајницима, јајоводима, као и карличној шупљини. Ово ткиво може узроковати упале, болове и стварање ожиљака, чиме се нарушава функционисање репродуктивних органа.
• Проблеми са материцом: Аномалије материце, попут миома (бенигни тумори), полипа (прекомерни раст ендометријума) или урођених малформација, могу отежати имплантацију ембриона. Поред тога, хроничне инфекције материце или танак ендометријум могу утицати на способност материце да одржи трудноћу.
• Прерано слабљење функције јајника (POI – Premature Ovarian Insufficiency): POI је стање у којем јајници губе своју функцију пре 40. године, што доводи до смањене производње естрогена и поремећаја менструалног циклуса жене. Иако се често меша са прераном менопаузом, код POI може доћи до спорадичних овулација. Узроци овог стања могу бити генетски фактори, аутоимуне болести, инфекције, токсини (попут хемотерапије или зрачења) или непознати разлози (идиопатски POI).
• Иммунолошки фактори: Имунолошки поремећаји могу утицати на плодност кроз неколико механизама. Код неких жена, тело може производити антитела која нападају сопствене јајне ћелије, што доводи до њиховог оштећења и отежане оплодње. Такође, поремећаји као што су антифосфолипидни синдром или поремећена регулација имуног одговора могу довести до хроничне упале у материци, што омета имплантацију ембриона. Имунолошки фактори се такође повезују са поновљеним спонтаним побачајима.
• Лош квалитет јајних ћелија: Квалитет јајних ћелија зависи од више фактора, укључујући старост жене, генетске предиспозиције и начин живота. Са годинама, јајне ћелије постају склоније хромозомским аномалијама, што смањује шансе за успешну оплодњу и доводи до већег ризика од побачаја. Поред старења, лош квалитет јајних ћелија може бити последица оксидативног стреса, хормонских дисбаланса, ендометриозе или претходних медицинских третмана (нпр. хемотерапије).

Најчешћи узроци неплодности код мушкараца

• Лош квалитет сперме: Квалитет сперме одређује се бројем, покретљивошћу и обликом сперматозоида (морфологија). Смањен број сперматозоида (олигозооспермија), слаба покретљивост (астенозооспермија) или абнормална морфологија (тератозооспермија) могу значајно утицати на способност оплодње. Ови проблеми могу настати због инфекција, излагања токсинима, употребе дувана, алкохола или лекова, као и због проширених вена у тестисима (варикокела).
• Хормонални поремећаји: Ниво хормона као што су тестостерон, FSH и LH може бити смањен или неуравнотежен, што утиче на производњу и сазревање сперматозоида. Ово стање може бити последица урођених синдрома, тумора хипофизе или хипоталамуса, као и стреса.
• Механичке препреке: Опструкције у семеним каналима спречавају пролазак сперматозоида до ејакулата. Оне могу бити последица претходних инфекција, хируршких интервенција (нпр. вазектомија) или урођених малформација. У случају обструктивне азооспермије, сперматозоиди се могу добити хируршким путем, као што су TESE или TESA.
• Имунолошки фактори: Имуни систем може производити антиспермска антитела (ASA), која утичу на покретљивост и функцију сперматозоида. Ово стање може бити последица инфекција, повреда, као и хируршких интервенција, а најчешће се дијагностикује MAR тестом.

КАДА СЕ ПРЕПОРУЧУЈЕ ВТО?

• Парови млађи од 35 година сматрају се потенцијално неплодним ако, упркос редовним и незаштићеним полним односима, не дође до трудноће у року од 12 месеци.
• Парови старији од 35 година треба да потраже стручну помоћ уколико не дође до зачећа након 6 месеци редовних и незаштићених односа, с обзиром на то да плодност опада са годинама.

СТОПА УСПЕШТНОСТИ

Стопа успеха ВТО представља проценат процедура које доводе до позитивног исхода, било у виду потврђене трудноће (стопа трудноће) или рођења живог детета (стопа живорођене деце). Напредак у репродуктивној медицини довео је до пораста стопе живорођених након петог циклуса ВТО, са 76% у 2005. на 80% у 2010. години. Истовремено, смањен је број трансферираних ембриона, што је значајно умањило ризик од вишеплодних трудноћа (са 25% на 8%). На стопу успешности могу утицати следећи фактори:

Старост жене као кључни фактор

Старост је један од најважнијих показатеља успеха ВТО. Жене млађе од 35 година имају око 50% шансе за успех по једном циклусу, док након 40. године та стопа опада на 10–20%. Код жена старијих од 41 године, успех се значајно повећава употребом донорских јајних ћелија, које су обично квалитетније.

Квалитет ембриона и генетичко тестирање

Квалитет ембриона игра велику улогу у успешности поступка. Ембриони који су достигли стадијум бластоцисте (5–6. дан развоја) имају највећи потенцијал за успешну имплантацију. Предимплантациона генетичка дијагностика (PGT) омогућава одабир ембриона без хромозомских аномалија, што додатно повећава шансе за успех.

Репродуктивна историја и здравствено стање

Жене које су већ биле трудне често имају веће шансе за успех у поређењу са онима које никада нису затруднеле. Опште здравствено стање пацијенткиње, хормонска равнотежа, стање материце и одсуство болести попут ендометриозе или полицистичних јајника такође су од пресудног значаја. Правовремена припрема организма, као и одговарајућа исхрана, могу значајно побољшати шансе за успешан исход.

Мушки фактор неплодности

Иако је често фокус на жени, мушки фактор неплодности је подједнако важан. Смањен број сперматозоида или њихова слаба покретљивост могу утицати на успех ВТО. У таквим случајевима, техника ICSI, коју ћемо касније у тексту детаљније описати, омогућава директно уношење сперматозоида у јајну ћелију, чиме се значајно повећавају шансе за оплодњу

Животне навике и стил живота

Здрав начин живота игра кључну улогу у репродуктивном успеху, посебно код парова који пролазе кроз поступак ВТО. Истраживања показују да избегавање алкохола, никотина и прекомерног стреса, уз одржавање нормалне телесне тежине и редовну физичку активност, може значајно побољшати исход ВТО. Начин живота утиче на хормоналну равнотежу, квалитет јајних ћелија и сперматозоида, као и на успешност имплантације ембриона. На пример, пушење је повезано са смањеном јајничном резервом и лошијим квалитетом ембриона, док прекомерна конзумација алкохола може негативно утицати на сперматогенезу и пријемчивост ендометријума. Поред тога, прекомерна или недовољна телесна тежина може довести до хормоналних дисбаланса који смањују шансе за успешну трудноћу. Умерена физичка активност и исхрана богата антиоксидантима могу побољшати фертилитет, смањујући оксидативни стрес и подстичући ћелијско здравље, што је од пресудне важности за успешан развој ембриона и његову имплантацију.

ЗНАЧАЈ МУЛТИДИСЦИПЛИНАРНОГ ПРИСТУПА

Успех вантелесне оплодње зависи од бројних фактора, укључујући старост пацијента, квалитет ембриона и опште здравствено стање. Ипак, један од кључних елемената који могу значајно утицати на крајњи исход јесте мултидисциплинарна подршка током читавог процеса. Свеобухватан приступ који укључује различите стручњаке осигурава најбоље могуће услове за успешну трудноћу.

• Гинеколошка подршка – Прецизна дијагностика, праћење хормонске терапије и припрема ендометријума играју кључну улогу у успеху имплантације. Правилан надзор током стимулације и поступка пункције јајних ћелија осигурава оптималне услове за добијање квалитетних ооцита.
• Ембриолошка стручност – Вештине и искуство ембриолога су пресудни у одабиру најбољих техника оплодње, култивацији ембриона и њиховој припреми за трансфер. Процена квалитета ембриона директно утиче на стопу успеха ВТО, а саветовање са ембриологом може Вам помоћи да боље разумете све кораке овог процеса.
• Нутриционистички савети – Прилагођена исхрана може побољшати хормонски баланс, смањити упалне процесе и позитивно утицати на квалитет јајних ћелија и ендометријума. Пратећи препоруке нутриционисте, можете унапредити своје здравље и повећати шансе за успешну трудноћу.
• Психолошка подршка – ВТО може бити емоционално изазован процес, а стрес и анксиозност могу негативно утицати на хормонски баланс и опште здравље. Рад са психологом који разуме специфичности ВТО помаже у управљању емоцијама, одржавању позитивног става и очувању менталног благостања.

Многи пацијенти се фокусирају искључиво на медицински део поступка, али управо овај холистички приступ чини разлику између покушаја и успеха. У зависности од Ваших потреба, можете погледати наше услуге овде, где нудимо свеобухватну подршку кроз цео процес.

Ако желите стручну подршку на сваком кораку, индивидуализоване савете и тим који ће вас водити кроз цео процес, контактирајте нас овде како бисмо вам помогли да одаберете најбољи приступ за Ваше предстојеће лечење.

КОЈЕ СУ ФАЗЕ ПОСТУПКА ВТО?

1. Стимулација јајника: Употребом хормонских лекова стимулише се сазревање више јајних ћелија, чиме се покреће процес оваријалне хиперстимулације са циљем да се изазове развој више фоликула у јајницима. Овај поступак почиње предвиђањем одговора на стимулацију, узимајући у обзир факторе као што су старост, број антраних фоликула и ниво анти-Милеровог хормона (AMH). На основу резултата и прегледа, који могу указивати на слабији или прегласан одговор на стимулацију, одређује се одговарајући протокол и доза лекова за стимулацију јајника.
2. Фоликулометрија: Ултразвучни преглед који се користи за праћење развоја фоликула током менструалног циклуса. Овај метод омогућава прецизно одређивање величине и броја фоликула, чиме се помаже у одређивању најпогоднијег тренутка за овулацију или пункцију јајника при ВТО.
3. Пункција јајника: Јајне ћелије се узимају од пацијенткиње помоћу трансвагиналне аспирације, при чему се користи ултразвучно вођство. У фоликуле се убацује игла која аспирира јајне ћелије и фоликуларну течност, која се затим шаље ембриологу у лабораторију на анализу. Поступак траје око 20 до 40 минута и обавља се под седативима или анестезијом.
4. Обрађивање и припрема јајних ћелија и сперматозоида: У лабораторији, обрађивање јајних ћелија и сперматозодиа зависи од више фактора, као што су врсте оплодње (IVF или ICSI), као и порекло сперматозоида (ејакулат, донорски материјал, ткиво добијено захватом TESA/TESE/MESA).
5. Оплодња (IVF или ICSI): У лабораторији, за ICSI поступке, са јајних ћелија се уклањају заштитне ћелије које је их окружују (тзв. кумулус ћелије) и припремају се за оплодњу. Пре самог поступка оплодње, утврђује се зрелост јајних ћелија, с обзиром да морају бити у Метафази II. У неким случајевима, ако су јајне ћелије у метафази I, могу се оставити да се даље култивишу како би касније могле да се оплоде. Незреле јајне ћелије су искључене из процеса оплодње, јер не садрже одговарјаући број хромозома. У међувремену, сперма се припрема за оплодњу уклањањем неактивних ћелија и семенске течности кроз различите процесе који су другачији у свакој лабораторији и у зависности од порекла материјала. У случају ко-инкубације, што подразумева инкубацију необрађених јајних ћелија са сперматозоидима (IVF), процес оплодње се имитира као у природи. Сперматозоиди морају да разграде заштитни кумулус омотач јајне ћелије уз помоћ својих ензима како би један сперматозоид могао да оплоди јајну ћелију. Важно је пажљиво контролисати број сперматозоида како би се спречило да више сперматозоида истовремено уђе у јајну ћелију, што може довести до полиспермије. Време трајања ко-инкубације варира од установе до установе, па може бити кратко (4-6 сати) или дуго (16-18 сати).
6. Култивисање ембриона: Ембриони се прате неколико дана у лабораторији.
7. Ембриотрансфер: Пренос једног или више ембриона у материцу.
8. Криопрезервација: Замрзавање преосталих ембриона за будућу употребу. Више о процесу
9. Тест на трудноћу: 2 недеље након ембриотрансфера време је за хормонски тест на трудноћу (ß-HCG).

КОЈЕ СЕ МЕТОДЕ КОРИСТЕ У ВТО?

1. IVF (In vitro fertilization): Класична метода оплодње, где се јајне ћелије и сперматозоиди постављају у лабораторијску посуду, имитирајући природну оплодњу. Оплодња се обично дешава преко ноћи, а настали ембриони ће бити даље неговани у инкубатору од три до пет дана.
2. ICSI: Инјекција једног сперматозоида у јајну ћелију помоћу специјалог микрископа. Овај облик ВТО се препоручује код мушког фактора неплодности.
   • MICSI: Избор морфолошки најбољег сперматозоида под великим увећањем.
   • PICSI: Избор сперматозоида који везују хијалурон гел.
3. Фоликулометрија: Процедура која подразумева обављање серије ултразвучних прегледа у циљу праћења раста фоликула у јајнику.
4. Инсеминација (IUI): Једноставна и минимално инвазивна метода лечења неплодности која подразумева уношење припремљене сперме директно у материцу жене, ради повећања шанси за оплодњу. Ова процедура се обично примењује код благог мушког стерилитета, проблема са овулацијом или када је узрок неплодности непознат (идиопатска неплодност). Инсеминација се спроводи у природном циклусу или уз хормонску стимулацију јајника како би се подстакло сазревање више јајних ћелија. Процедура је брза, безболна и често представља први корак у лечењу неплодности пре прибегавања сложенијим методама, као што је вантелесна оплодња. Успешност зависи од старости пацијенткиње, квалитета сперме и других фактора.
5. Замрзавање ембриона и репродуктивног материјала: Процедура која се обавља из медицинских и немедицинских разлога. Вишак ембриона који настану током процеса ВТО се могу замрзнути и искористити у следећим покушајима. Ово је врло битно, јер у том случају жена не мора да пролази кроз већ одрађену хормонску стимулацију.
6. TESE/TESA: TESE (екстракција сперматозоида из тестиса) и TESA (аспирација сперматозоида из тестиса) су хируршке процедуре намењене мушкарцима са азооспермијом, стањем у којем нема сперматозоида у ејакулату. Ове методе омогућавају добијање сперматозоида директно из тестикуларног ткива за употребу у поступцима вантелесне оплодње (IVF) са интрацитоплазматском ињекцијом сперматозоида (ICSI). TESA се обично изводи код обструктивне азооспермије, док се TESE примењује и код обструктивне и код необструктивне азооспермије. Поступци се могу обавити под локалном или општом анестезијом, зависно од случаја. Након добијања, сперматозоиди се могу замрзнути и касније користити за вантелесну оплодњу.
7. Донација ембриона: Ова метода је посебно корисна за парове или појединце који не могу да користе сопствене репродуктивне ћелије због медицинских разлога.
8. Сурогат мајчинство: За жене које не могу да изнесу трудноћу, пар може уз помоћ клинике и на правно регулисан начин наћи сурогат мајку која ће изнети трудноћу. Ова могућност је веома ограничена и право регулисана сам у пар земаља света.
9. In vitro сазревање јајних ћелија (IVM): Узгој незрелих јајних ћелија у лабораторији, нарочито корисно код пацијенткиња са PCOS (синдром полицистичних јајника).
10. ERPeak Endometrial Receptivity Test: Помаже у идентификовању оптималног тренутка за пренос ембриона у ендометријум током ВТО, познат као прозор имплантације.
11. ВТО у природном циклусу: Праћење раста једног природно изабраног фоликула ултразвучним прегледом без примене хормонских препарата за стимулацију јајника. Након аспирације, јајна ћелија се лабораторијски обрађује, а затим, ако је оплођена и подељена, следи ембриотрансфер. Погодна је за жене које не желе хормонску терапију, имају смањену јајничну резерву или медицинске контраиндикације за хормонске лекове.
12. Time-Lapse инкубатор: Стално праћење развоја ембриона без излагања стресу ван инкубатора. Time-Lapse систем повећава шансе за успех, јер пружа детаљан увид у развој ембриона и омогућава прецизнији одабир за ембриотрансфер.
13. Assisted Hatching: Истанчење или пробијање омотача ембриона (zona pellucida) како би се олакшало његово “излегање” и имплантација у слузокожу материце. Најчешће се користи ласерска метода и препоручује код старијих пацијенткиња, неуспешних ВТО покушаја или када ембрион има дебљи омотач.
14. Ембриотрансфер са замрзнутим ембрионима (frozen–thawed embryo transfer – FET): Представља поступак у коме се претходно замрзнути ембриони одмрзавају и преносе у материцу жене. Ова метода омогућава пацијентима да искористе ембрионе који су остали из претходног циклуса вантелесне оплодње. FET се често примењује у природном или хормонски стимулисаном циклусу, зависно од здравственог стања пацијенткиње. Поступак је мање инвазиван од класичног ВТО циклуса и омогућава више покушаја трудноће без потребе за додатном стимулацијом јајника. Успех трансфера зависи од квалитета ембриона и припремљености ендометријума.

ПОТЕНЦИЈАЛНЕ КОМПЛИКАЦИЈЕ КОД ВТО

• Синдром хиперстимулације јајника (OHSS): стање које се јавља услед прекомерног одговора јајника на хормонску стимулацију. У блажим облицима изазива надутост, бол у стомаку и благу нелагодност, док у тежим случајевима може довести до накупљања течности у стомаку и плућима, тешке дехидрације, проблема са коагулацијом крви и поремећаја функције бубрега. Лечење зависи од тежине симптома и може укључивати мировање, интравенске течности или, у ретким случајевима, болничку негу.
• Крварење, инфекције и повреде органа: током поступка прикупљања јајних ћелија иглом кроз вагинални зид, постоји мали ризик од крварења, инфекција или оштећења околних органа, попут бешике или црева. Иако су ове компликације ретке, могу захтевати антибиотску терапију, а у изузетним случајевима и хируршку интервенцију.
• Компликације анестезије: приликом пункције јајника, која се обично обавља уз примену благе опште анестезије или седативне аналгезије, могуће су реакције попут мучнине, повраћања, алергијских реакција или у врло ретким случајевима озбиљнијих кардиореспираторних компликација. Због тога је важно да пацијенти буду под надзором анестезиолога и да се поступак изводи у контролисаним условима.
• Близаначка трудноћа и ванматерична трудноћа: један од ризика ВТО је могућност близаначке трудноће, нарочито у случајевима када се у материцу враћа више ембриона. Близаначке трудноће носе повећан ризик од превременог порођаја, компликација у трудноћи и здравствених проблема код новорођенчади. Савремени тренд у ВТО је трансфер мањег броја ембриона како би се овај ризик свео на минимум.
  Такође, постоји мали ризик од ванматеричне (ектопичне) трудноће, када се ембрион усади изван материчне шупљине, најчешће у јајоводу. Ово стање захтева хитну медицинску интервенцију јер може довести до озбиљних компликација.
• Психолошки стрес: Процес ВТО може бити емотивно захтеван за пацијенте, због неизвесности исхода, физичког напора који носи поступак, као и финансијског оптерећења. Непролазак поступка може довести до осећаја разочарања, анксиозности или депресије. Подршка партнера, породице и стручњака за ментално здравље може бити од кључне важности у суочавању са овим изазовима.

Иако су ове компликације могуће, ВТО је процедура која се изводи под строгом медицинском контролом, а већина пацијената пролази кроз поступак без озбиљних проблема. Редовно праћење и комуникација са лекаром могу значајно смањити ризике и побољшати шансе за успешну трудноћу.

ОДСТУПАЊЕ ОД ПОСТУПКА

Иако је ВТО пажљиво планиран и контролисан процес, у одређеним случајевима може доћи до прекида поступка пре него што се ембрион врати у материцу. Разлози за ово могу бити различити, а одлука о прекиду доноси се како би се избегли непотребни ризици и како би се боље испланирао наредни покушај.

Могући разлози за прекид поступка укључују:

• Недовољан одговор на терапију – Код неких пацијенткиња јајници не реагују довољно на стимулацију, што резултира малим бројем зрелих фоликула или њиховим потпуним изостанком. У таквим случајевима, лекар може саветовати прекид циклуса и разматрање другачијег протокола у наредном покушају.
• Превремена овулација – У ретким случајевима, упркос контролисаној стимулацији и редовним прегледима, може доћи до спонтаног пуцања фоликула пре заказане пункције јајних ћелија, што онемогућава њихово прикупљање.
• Празна пункција – Након пункције фоликула, може се догодити да се у њима не пронађу јајне ћелије, што онемогућава наставак поступка. Ово може бити последица индивидуалне реакције јајника или техничких фактора.
• Неуспешна оплодња – Упркос успешној пункцији и прикупљању јајних ћелија, у неким случајевима не долази до њихове оплодње, било због проблема са квалитетом јајних ћелија, сперматозоида или других фактора.
• Застој у развоју ембриона – Чак и ако дође до оплодње, ембриони се понекад не развијају како се очекивало, што онемогућава њихов трансфер у материцу.

Одлука о прекиду поступка није крај лечења, већ омогућава лекарима да анализирају разлоге неуспеха и предложе одговарајуће измене у наредним покушајима. Захваљујући сталном напретку у репродуктивној медицини, постоје бројне стратегије које могу повећати шансе за успешан исход у будућим циклусима.

КАКО ОДАБРАТИ НАЈБОЉУ КЛИНИКУ ЗА ВАНТЕЛЕСНУ ОПЛОДЊУ?

Важно је напоменути да не постоји једна „најбоља“ клиника за вантелесну оплодњу – успешност зависи од многих фактора, укључујући индивидуалне околности пацијента, доступне методе лечења, искуство стручњака, опремљеност лабораторије, квалитет услуге и саму локацију центра. Избор праве установе једна је од најважнијих одлука на путу ка родитељству, па је неопходно детаљно истражити све могућности и прилагодити одлуку својим потребама. Пре свега, најбоља клиника је она у којој се осећате сигурно, информисано и подржано током целог пута ка родитељству.

Критеријуми за избор клинике

• Стопа успеха и репутација: Један од најважнијих фактора је стопа успеха клинике, која указује на вероватноћу постизања трудноће. Ипак, потребно је разумети како се ови подаци израчунавају – неке клинике објављују статистику само за одређене групе пацијенткиња, што може дати искривљену слику. Уз бројке, важно је проверити и оцене пацијената и репутацију клинике у стручним круговима.
• Искуство и стручност особља: Тим лекара, ембриолога и медицинских сестара игра кључну улогу у целом процесу. Центар са искусним особљем, које користи савремене методе лечења и индивидуални приступ пацијентима, може значајно повећати шансе за успех.
• Доступност савремених метода лечења: Различите клинике примењују различите технике ВТО. Ако имате специфичан медицински проблем (нпр. ниску резерву јајника, потребу за генетским тестирањем или донацијом јајних ћелија), важно је да центар нуди одговарајуће процедуре, као што су ICSI, ВТО у природном циклусу и слично.
• Локација и доступност: Близина клинике, могућности смештаја и лакоћа путовања могу значајно утицати на целокупно искуство лечења. Неки пацијенти бирају локалне клинике због удобности, док се други одлучују за иностране центре који нуде напредније методе или боље цене третмана.
• Правни прописи и етички стандарди: Свака земља има своје законске оквире у вези са ВТО. Пре избора клинике, проверите да ли је поступак који Вам је потребан дозвољен у тој земљи. Такође, осигурајте да центар поштује високе етичке стандарде и да транспарентно комуницира све услове третмана.
• Цена и додатни трошкови: ВТО је финансијски захтеван процес, а трошкови се значајно разликују од клинике до клинике. Поред основне цене поступка, обратите пажњу на могуће додатне трошкове – припремне анализе, хормонску терапију, замрзавање ембриона и додатне лабораторијске процедуре.
• Подршка пацијентима и индивидуални приступ: Поступак ВТО може бити емоционално изазован, па је важно да клиника нуди добру подршку – било кроз доступност особља, могућност додатних консултација, психолошко саветовање или детаљно праћење пацијента током целог процеса.

Сарађујемо са водећим клиникама из различитих земаља које су познате по високом квалитету услуге, савременим методама лечења и индивидуалном приступу пацијентима. У зависности од ваших потреба, можемо вам помоћи да изаберете клинику која најбоље одговара вашем случају, узимајући у обзир и локацију која вам највише одговара. Погледајте клинике са којима сарађујемо овде и пронађите идеално место за ваш пут ка родитељству.

СТАТИСТИКЕ И ИСКУСТВА

Према подацима Европског удружења за хуману репродукцију и ембриологију (ESHRE), просечна стопа успеха ВТО зависи од више фактора, укључујући старост пацијенткиње, квалитет јајних ћелија и сперматозоида, као и специфичности саме процедуре.

• Код жена млађих од 35 година, стопа успешности износи око 30% по циклусу.
• Код жена између 35 и 40 година, та стопа постепено опада и креће се између 15% и 25%.
• Код жена старијих од 40 година, шансе за успешну трудноћу путем ВТО су знатно ниже, у просеку 5–10% по циклусу, и често захтевају коришћење донорских јајних ћелија.

Напредак у технологији и новим техникама у последњих неколико деценија значајно је побољшао резултате ВТО. Примена метода као што су преимплантациона генетска дијагностика (PGT), замрзавање јајних ћелија (описано детаљно у следећем чланку) и ембриона, као и индивидуализовани приступи стимулацији јајника, допринела је већој стопи имплантације и смањењу ризика од компликација.

Искуства пацијената који су прошли кроз процес ВТО могу се значајно разликовати, али једно је сигурно – адекватна припрема, стручна подршка и индивидуални приступ чине велику разлику. Неки парови су успели већ након првог циклуса, док су други морали да уложе више времена и стрпљења како би дошли до свог циља.

Многи истичу да је информисаност о процедурама, реална очекивања и правовремено доношење одлука (попут благовременог започињања лечења, избора одговарајуће клинике или прилагођавања начина живота ради побољшања шанси за успех) имало кључан утицај на исход. Такође, емотивна подршка – било од медицинског особља, партнера или специјализованих саветника – помогла им је да лакше прођу кроз изазове које овај процес носи.

На нашем сајту можете пронаћи искуства пацијената који су уз стручну подршку прошли кроз ВТО, као и савете који Вам могу помоћи да се што боље припремите за овај корак.

КОЛИКО КОШТА ВТО?

Трошкови ВТО могу значајно варирати у зависности од клинике, врсте поступка и земље у којој се третман обавља. Они укључују не само саму процедуру, већ и додатне услуге као што су хормонска стимулација, лабораторијске анализе, замрзавање ембриона, генетичка тестирања и, у неким случајевима, донација репродуктивних ћелија.

Трошкови ВТО у Србији

У приватним клиникама у Србији, цена једног циклуса ВТО креће се између 2.000 и 4.000 евра, у зависности од укључених процедура и коришћених техника. Трошкови могу значајно варирати од клинике до клинике, а највећа концентрација ВТО центара је у Београду, где пацијенти имају најшири избор у погледу различитих метода лечења. Пацијенти који испуњавају услове могу остварити финансијску подршку кроз Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО), који покрива део трошкова за парове који испуњавају критеријуме. Највећи број клиника за вантелесну оплодњу налази се у Београду, али их има и у другим градовима Србије. Избор клинике зависи од доступности одређених процедура, стручности тима и индивидуалних потреба пацијента.

Међутим, додатне услуге могу значајно повећати укупну цену поступка, укључујући:

• Замрзавање ембриона – обично између 200 и 500 евра за чување, уз додатне годишње трошкове складиштења.
• Генетички тестови – преимплантациона генетска дијагностика (PGT) може коштати 1.500 евра или више, у зависности од броја тестираних ембриона.
• Донација јајних ћелија или сперме – ако се користе донорске ћелије, цена поступка може бити знатно већа, идући и преко 5.000 евра.

Трошкови ВТО у иностранству

Уколико се пацијенти одлуче за ВТО у иностранству, цене варирају у зависности од земље и клинике.

• Грчка и Чешка – Цена једног циклуса ВТО креће се између 3.000 и 6.000 евра. Ове земље су популарне међу страним пацијентима због релативно приступачних цена и добрих медицинских стандарда.
• Шпанија и Данска – Цене су више, обично од 5.000 до 8.000 евра, у зависности од клинике и коришћених процедура.
• САД и Велика Британија – Трошкови ВТО могу бити значајно виши, често прелазећи 10.000 евра по циклусу, уз додатне трошкове који могу повећати укупну цену на преко 15.000 евра.

Приликом избора клинике, пацијенти често узимају у обзир не само цену, већ и додатне факторе као што су квалитет медицинске услуге, стопа успешности, могућност правне регулације у вези са донацијом јајних ћелија и сперме, као и путни трошкови и боравак у иностранству.

ЗАВРШНА РЕЧ

Вантелесна оплодња представља једну од највећих медицинских иновација, пружајући наду и могућност родитељства милионима парова широм света. Иако је процес често захтеван – емотивно, физички и финансијски – уз праве информације, стручну подршку и одговарајући приступ, пут до жељене трудноће може бити остварив.

С обзиром на комплексност читавог поступка, веома је важно да се пре самог лечења парови добро информишу о свим могућностима, процедурама и потенцијалним изазовима. Одабир праве клинике, разумевање дијагнозе и одабир најбољег плана лечења су кључни кораци који могу значајно утицати на исход.

Такође, неопходно је искористити свеобухватан приступ који обухвата сарадњу различитих стручњака – гинеколога, ембриолога, уролога, генетичара и психолога – како би сваки аспект лечења био оптимално прилагођен индивидуалним потребама пацијената. Подршка у овом процесу није само медицинска, већ и психолошка, јер емотивни аспект лечења неплодности игра важну улогу у целокупном исходу.

Сваки пар је јединствен, као и њихово искуство са ВТО, па је зато важно донети одлуке засноване на поузданим информацијама и индивидуалним околностима. Без обзира на изазове, научни напредак и мултидисциплинарни приступ у лечењу неплодности омогућавају све веће шансе за успех.

На крају, најважније је запамтити да нисте сами у овом процесу. Уз одговарајућу стручну подршку и праве кораке, могуће је доћи до циља – а то је остварење сна о родитељству.

Ако Вам је потребна стручна подршка и персонализовано вођење кроз процес вантелесне оплодње, слободно нас контактирајте овде – ту смо да Вам помогнемо на сваком кораку.

Хвала Вам на Вашем поверењу.

Ваш VivaFert.

РЕФЕРЕНЦЕ

Kupka, M. S., Ferraretti, A. P., de Mouzon, J., Erb, K., D’Hooghe, T., Castilla, J. A., et al. (2014). Assisted reproductive technology in Europe, 2010: Results generated from European registers by ESHRE. Human Reproduction, 29(10), 2099-2113. https://doi.org/10.1093/humrep/deu175

European Society of Human Reproduction and Embryology. (2019, June 25). European pregnancy rates from IVF and ICSI ‘appear to have reached a peak’. ESHRE Press Release. Retrieved February 20, 2025, from https://www.eshre.eu/Annual-Meeting/Vienna-2019/Media/2019-Press-releases/EIM

World Health Organization. (2023). Infertility prevalence and treatment worldwide: Global estimates and challenges. Retrieved February 20, 2025, from https://www.who.int/

Republic Health Insurance Fund (RFZO). (2024). State-funded IVF programs in Serbia. Retrieved February 20, 2025, from https://www.rfzo.rs/

Ministry of Health of the Republic of Serbia. (2024). Expanding the age limit for state-funded IVF treatment. Retrieved February 20, 2025, from https://www.srbija.gov.rs/vest/641281/podignuta-starosna-granica-za-vantelesnu-oplodnju-o-trosku-drzave.php

Trajković, M. (2023, October 23). First baby conceived via IVF in Serbia 37 years ago. Radio Television of Serbia. Retrieved February 20, 2025, from https://www.rts.rs/magazin/Zdravlje/5554266/vantelesna-oplodnja-dr-ana-jeremic-marijana-arizanovic-milos-trajkovic.html

Kričković Pele, K., & Zotović, M. (2016). Motivation for motherhood among women undergoing IVF. Teme, 40(2), 477-492. https://doi.org/10.22190/TEME1602477P

IVF Worldwide. (2025). The costs of IVF in different countries. Retrieved February 20, 2025, from https://ivf-worldwide.com/education/introduction/ivf-costs-worldwide/the-costs-of-ivf-in-different-countries.html

Fertility Clinics Abroad. (2025). Cheapest IVF in Europe – Updated 2025. Retrieved February 20, 2025, from https://www.fertilityclinicsabroad.com/ivf-costs/surprising-cost-ivf-europe/

Gaskins, A. J., & Chavarro, J. E. (2018). Diet and fertility: A review. American Journal of Obstetrics and Gynecology, 218(4), 379-389. https://doi.org/10.1016/j.ajog.2017.08.010

European Society of Human Reproduction and Embryology (ESHRE). (2016). Premature ovarian insufficiency: Guideline of the European Society of Human Reproduction and Embryology. Human Reproduction, 31(5), 926–937. https://doi.org/10.1093/humrep/dew027

Gleicher, N., & Barad, D. H. (2011). Deconstructing premature ovarian failure (POF): Primary ovarian insufficiency (POI) is not a premature menopause. Journal of Assisted Reproduction and Genetics, 28(9), 791–798. https://doi.org/10.1007/s10815-011-9589-6

Coulam, C. B. (1991). Immunologic aspects of reproductive failure. American Journal of Reproductive Immunology, 26(1), 23–27. https://doi.org/10.1111/j.1600-0897.1991.tb00673.x

Practice Committee of the American Society for Reproductive Medicine (ASRM). (2019). Aging and infertility in women: A committee opinion. Fertility and Sterility, 111(6), 1183–1190. https://doi.org/10.1016/j.fertnstert.2019.02.005

Tatone, C., & Amicarelli, F. (2013). The aging ovary—the poor granulosa cells. Fertility and Sterility, 99(1), 12–17. https://doi.org/10.1016/j.fertnstert.2012.11.029

Smith, J. (2022, February 28). Age and fertility. Medichecks. Retrieved February 22, 2025, from https://www.medichecks.com/blogs/fertility/age-and-fertility

Centers for Disease Control and Prevention (CDC). (2023). Assisted Reproductive Technology (ART) Success Rates. Retrieved from https://www.cdc.gov/art/success-rates/index.html

European Society of Human Reproduction and Embryology (ESHRE). (2023). ART Fact Sheet. Retrieved from https://www.eshre.eu/-/media/sitecore-files/Press-room/ESHRE_ARTFactSheet_Nov_2023.pdf

Најчешће постављена питања о вантелесној оплодњи (ВТО)

1. Шта је вантелесна оплодња?

Вантелесна оплодња (ВТО) је метода лечења неплодности у којој се јајна ћелија и сперматозоид спајају у лабораторијским условима, након чега се ембрион преноси у материцу ради постизања трудноће.

2. Када треба размотрити ВТО?

ВТО се препоручује ако пар не успе да зачне природним путем након 12 месеци редовних односа (код жена млађих од 35 година) или након 6 месеци (код жена старијих од 35 година). Такође, препоручује се код поремећаја овулације, ендометриозе, оштећења јајовода или мушког фактора неплодности.

3. Које су фазе поступка ВТО?

Процес ВТО укључује неколико корака:

1. Стимулација јајника
2. Пункција јајника (сакупљање јајних ћелија)
3. Оплодња у лабораторији
4. Култивисање ембриона
5. Ембриотрансфер у материцу
6. Тест на трудноћу након 12–14 дана

4. Колико је успешна ВТО?

Стопа успешности ВТО зависи од старости жене, при чему је највиша код жена млађих од 35 година (око 30% по циклусу), постепено опада на 15–25% у доби од 35 до 40 година, док након 40. године износи 5–10% и често захтева донацију јајних ћелија.

5. Које компликације могу настати током ВТО?

Могуће компликације укључују синдром хиперстимулације јајника (OHSS), ризик од вишеплодне трудноће, ванматеричну (ектопичну) трудноћу, инфекције или емоционални стрес повезан са поступком.

6. Које су најчешће методе ВТО?

Поред класичне IVF методе, постоје и ICSI (интрацитоплазматска инјекција сперматозоида), инсеминација (IUI), криопрезервација (замрзавање) ембриона, јајних ћелија и сперматозоида, TESE/TESA за мушку неплодност, као и преимплантационо генетско тестирање (PGT).

7. Колико кошта ВТО?

Цена ВТО варира у зависности од клинике и земље. У Србији, један циклус кошта између 2.000 и 4.000 евра. Додатни трошкови могу укључивати замрзавање ембриона, генетске тестове и донацију јајних ћелија.

8. Како одабрати најбољу клинику за ВТО?

Приликом избора клинике важно је узети у обзир њену стопу успеха, стручност особља, доступне методе, цену, подршку пацијентима и правну регулативу у тој земљи.

9. Да ли ВТО повећава ризик од близаначке трудноће?

Да, ако се у материцу пренесе више ембриона. Савремена пракса је да се преноси један ембрион (SET) како би се смањио ризик од вишеплодних трудноћа.

10. Може ли ВТО бити покривено осигурањем?

У Србији, Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) покрива трошкове ВТО за одређене категорије пацијената. У иностранству, могућности осигурања варирају у зависности од државе.